Izaberite stranicu

Zaštita voćnjaka nakon berbe – Željko Životić

Zaštita voćnjaka nakon berbe je svakako jedna od najbitnijih stavki jer se tom prilikom voćnjak priprema za zimsko mirovanje. Tada se zapravo počinje sa hemijskom zaštitom voćnjaka i postavlja se dobra osnova za dalju zaštitu vočnjaka tokom vegetacije.

Berba je gotova, ubrali ste plodove svog rada i verovatno se pitate šta sad? Na prvi pogled izgleda kao da nema mnogo posla u voćnjaku nakon berbe jer tada voćke ulaze u fazu mirovanja. Samo polako, posao ni izdaleka nije gotov. Ima još mnogo posla da se obavi kako bi se voćke pripremile za nastupajući zimski period i kako bi ste i sledeće godine uživali u plodovima svog rada.

Vrlo je važno da se usredsredimo na zaštitu naših voćaka jer sa zaštitom treba početi tokom jeseni. Nama je cilj da tokom jesenjih radova smanjimo infektivni potencijal patogena, tj. da smanjimo mogućnost zaražavanja naših voćaka kada u proleće nastupe uslovi koji su povoljni za razvoj gljivica i bakterija koje prouzrokuju bolesti. 

Sakupljanje lišća

Prva stvar koja dolazi nakon berbe je svakako opadanje lišća.

Sakupljanje opalog lišća

Postoje razni saveti o tome kako postupati sa opalim lišćem. Neki govore o tome da opalo lišće treba zaorati, što ima svojih dobrih ali i loših strana.

Dobra strana je to što zaoravanjem, lišće unosimo u zemlju, gde pod uticajem zemljišnih mikroorganizama dolazi do njegovog razlaganja i stvara se organska materija – humus. Međutim, sa druge strane u opalom lišću se mogu zadržati mnogi uzročnici bolesti, gljivice i bakterije, koje prezimljavaju u opalom lišću, kao što je Venturia inaequalis, prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova, ili Blumeriella jaapii prouzrokovač mrke pegavosti lista trešnje i višnje, koji u zemljištu mogu opstati veoma dugo. Samim zaoravanjem nećemo značajno doprineti smanjenju mogućnosti zaražavanja voćaka, jer iako ćemo ih pritom uneti u dublje slojeve zemljišta, oni će i dalje ostati.

Čađava krastavost lista jabuke

Venturia inaequalis – simptomi na listu jabuke
Mrka pegavost lista trešnje

Blumeriella jaapii – simptomi na listu trešnje

Neki koriste opalo lišće za pravljenje komposta. Međutim, na taj način, takođe nećemo doprineti u smanjenju verovatnoće zaražavanja, već ćemo uraditi suprotno. Korišćenjem komposta kao đubrivo, doprinosimo širenju bolesti u voćnjaku.

Lišće se može iskoristiti i kao ishrana za stoku ili prostirka. Ali ni to nije rešenje, jer će se bolest širiti kroz primenu stajnjaka prilikom đubrenja voćnjaka.

Zaštita voćaka nakon berbe ima za cilj smanjenje mogućnosti zaražavanja naših voćnjaka u proleće. Stoga je najbolje da se lišće sakupi i što je pre moguće iznese iz voćnjaka i ukoliko je moguće spali. Samo na taj način se mogu efikasno uništiti prouzrokovače bolesti. Naravno, sve ovo treba izvesti u kontrolisanim uslovima kako ne bi došlo do razvoja požara i došlo do većih šteta.

Sakupljanje suvih grana

Nakon sakupljanja lišća na red dolaze grane. Sve suve i oštećene grane treba orezati, sakupiti i izneti iz voćnjaka. Ukoliko se tokom vegetacije uočila pojava Monilinie, potrebno je zaražene grane orezati na udaljenosti od 20-30 cm od mesta zaraze. Svakako je najbolje takvu granu odseći što više kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz voćku i obavezno dezinfikovati orezano mesto ali i pribor koji se koristi prilikom rezidbe. Takođe, zajedno sa granama ukloniti i plodove koji su ostali slepljeni za njih jer se u njima zadržava gljivica iz roda Monilinia. Takođe je potrebno i pokupiti stare i opale plodove sa zemlji i ukloniti ih iz voćnjaka. Neophodno je  ukloniti staru, ispucalu koru, jer stara kora može poslužiti kao zaklon mnogim štetnim insektima koji tu prezimljavaju. Za skidanje stare kore se mogu upotrebiti čelične četke, ali pritom treba voditi računa da se ne ošteti zdrava kora.

Monilinia sp. početna faza

Monilinia sp. – u početnoj fazi
Monilinia sp. poodmakla faza

Mumificiran plod u poodmakloj fazi

Hemijske mere zaštite

Zatim treba pristupiti hemijskim merama zaštite, tj. izvršiti plavo prskanje voća preparatima na bazi bakra. Ovo je neophodno jer se ovim tretmanom suzbijaju mikroorganizmi koji prezimljavaju na granama voćaka, kao što je Taphrina deformans, prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve, ili Monilinia sp, prouzrokovač sušenja cvetova, rodnih grančica i mrke truleži koštičavog i jabučastog voća i mnogi drugi.

Krečenje stabla

Još jedna bitna stavka je i krečenje stabla. Osim toga što ima i pomalo estetsku ulogu, krečenje stabla je važna mera u zaštiti voćaka, kako od štetnih organizama tako i od izmrzavanja. Ovom merom se štiti kora od pucanja i nastanka rana tokom zimskog perioda kada mogu biti velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura. Tokom zime se mogu javiti i periodi sa temperaturama 10-12oC i tada dolazi do kretanja sokova u biljci. Tokom noći, kada temperatura padne ispod 0 stepeni može doći do izmrzavanja i pucanja kore i pri tom nastaju rane kroz koje mogu prodreti mnogi štetni mikroorganizmi.

Bela boja kreča odbija sunčevu svetlost tokom dana, na taj način smanjuje temperaturu i srečava prevremeno kretanje sokova u biljci. Krečenje stabala je najbolje obaviti pre prvih mrazeva u jesen. Osim toga, krečenje stabla ima ulogu u zaštiti voća i od štetočina koje tokom zime grizu koru i mogu naneti velike štete, pogotovu na mladim stablima voća.

Krečenje stabla

Kada ste sve ovo obavili pred Vama je lepa zima, u kojoj se možete opustiti i sačekati proleće. Tada kreću mnogobrojni ozbiljni radovi. Kao što sportisti u kolektivnim sportovima kažu da dobar rezultat dolazi iz dobre odbrane, tako i dobar prinos dolazi iz dobre zaštite. A sa zaštitom treba krenuti na vreme i zaštita voćnjaka nakon berbe je dobar početak uspešne zaštite.

Još korisnih saveta možete naći ovde